Na ovoj strani ćete se uskoro upoznati sa mapom najlepse banje – Venjačke  Banje

Lokacija izvora

VRNJACKA BANJA ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik smešten u zoni Vrnjačke reke, Slatina u zoni Lipovačke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor u blizini ušća Lipovačkog potoka u Lipovačku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjačke reke i Vrnjačko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo-Kruševac. Od već pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste četiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve  flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo).

Klasifikacija mineralnih voda

Na osnovu organoleptičkih osobina (boje, mutnoće), mineralizacije, ph vrednosti, hemijskog sastava, sadržaja ugljen-dioksida i temperature možemo reći da je: lekovita Topla voda bezbojna, prozračna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela homeoterma (T=36,6°C). Voda sa izvora Snežnik je slabo žuta, prozračna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,8°C). Lekovita voda sa izvora Slatina je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana.slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (T=14,0°C). Voda sa Jezera je slabo žuta, prozračna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela hipoterma (T=25,5°C). Voda sa izvora Beli Izvor je slabo žuta, prozračna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (T=29,5°C).

Voda sa izvora Borjak je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,0°C).

Indikacije za lečenje  odraslih

Bolesti gastrointestinalnog trakta: akutno i hronično zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronično zapaljenje želuca i dvanaestopalačnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalačnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalačnog creva,  poremećaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis). Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterače: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksičnog zapaljenja jetre, hronična zapaljenja jetre, početni stadijumi hipertrofične ciroze jetre, hronično nekalkulozno zapaljenje žučne kese i žučnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa  i hronično zapaljenje gušterače bez sklonosti ka čestim pogoršanjima. Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šećerne  bolesti i  gojaznost. Bolesti bubrega i mokraćnih puteva: hronična zapaljenja mokraćnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod  postoji mogućnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokraćnih puteva, toksična oštećenja bubrega i hronično zapaljenje prostate. Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronična oboljenja perifernog krvotoka. Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije. Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronični zapaljenski reumatizam u fazi remisije. Posttraumatska i postoperativna stanja Ginekološka oboljenja: hronična zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremećaji i stanja posle hirurških intervencija.

Lečenje i rehabilitacija dece

Hronično zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusna bolest, enterokolitisi recidivirajući i hronični, stanja posle preležanog virusnog hepatita, hronična oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šećerna bolest, mikrolitijaza,  kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonost ka stvaranju recidiva kalkuloze i recidivirajuće urinarne infekcije.

Kontraindikacije za lečenje odraslih i dece

Akutna oboljenja, infektivne bolesti, tubekuloza pluća i drugih organa, maligne neoplazme i maligne hemopatije, venerične bolesti, hronične bolesti u stadijumu pogoršanja i komplikacija, parazitarna oboljenja, obilna i česta krvarenja ma kog porekla, kaheksija, psihoze i epilepsija.

O samom nastanku Vrnjacke Banje nisu sacuvani pisani dokumenti, kao što je nemoguce kontinuirano pratiti tok razvoja grada. Sadašnje ime Banja je dobila po selu Vrnjci, u cijem ataru su otkriveni mineralni izvori. Ne postoje pisani ni materijalni tragovi o tome da li je Turcima u srednjem veku bila poznata lekovitost ovih voda, ali se veruje da su je i oni koristili u lekovite svrhe.

U želji da ispita mineralne izvore u Srbiji, knjaz Miloš je pocetkom 19.veka pozvao saksonskog geologa, barona Herdera, upravnika saksonskih rudnika, koji je u to vreme smatran za velikog strucnjaka u svom domenu. On je ispitao i vrnjacki izvor, ocenivši visokom ocenom kvalitet njegovih voda i uporedivši ih sa vodama cuvenih Karlovih Vari. Posle toga, žitelji okolnih sela poceli su da koriste ovu vodu za lecenje.

Temelj banje u Vrnjcima u savremenom smislu te reci postavljen je 1868. godine, kada su ugledni ljudi iz tog kraja, na celu sa okružnim nacelnikom Pavlom Mutavdžicem, formirali Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruce vode u Vrnjcima. Cilj formiranja Društva bila je briga o uredjenju i korišcenju mineralnih izvora. Odmah potom pristupilo se kaptaži dva izvora mineralne vode i izgradnji kupatila i ostalih banjskih objekata. 1869/70 godina predstavlja prvu pravu banjsku sezonu i otvara perspektivu razvoja banje u moderno lecilište. Tome je pogodovala i cinjenica da je osamdesetih godina 19.veka banja u Vrnjcima prešla u nadležnost države. Hronika jednog mesta istovremeno je i hronika njenih stanovnika. U to vreme je visoki državni cinovnik, general Jovan Belmarkovic, u banji sagradio svoju cuvenu vilu, i time utemeljio novu tendenciju srpskog gradjanskog sloja da tu gradi vile, kuce i pansione. Uporedo sa tim, poceli su da nicu i prvi pravi ugostiteljski objekti, od kojih je najpoznatija Narodna gostionica Koste Petrovica-Rakice, otvorena 1885.godine. Tih godina udaren je i temelj modernog urbanizma u Vrnjackoj Banji, tako što je nacinjen prvi regulacioni plan i uredjena centralna banjska zona.

Svoj procvat u tom periodu Banja je dozivela u godinama pred balkanske ratove, kada je izgradnjom pruge Stalac-Požega postala povezana sa ostalim vecim srpskim gradovima. U to vreme postojao je veliki broj pansiona, gradski bioskop i ordinacije nekoliko lekara koji su studije medicine završili na prestižnim evropskim univerzitetima. Naredbom vlasti, 1906. godine porušene su sve preostale stracare u mestu i sagradjene su nove kuce i banjski objekti.

Ratna golgota u Srbiji u periodu 1912-1918.godine uticala je na stagnaciju u razvoju Banje. Tokom Prvog svetskog rata u njoj je bilo smešteno nekoliko saveznickih bolnica. Krajem tridesetih godina 20.veka, Banja ponovo doživljava procvat. U tom periodu uradjeni su neki od kapitalnih projekata: kaptaža toplog
mineralnog izvora 1924/25.godine, izgradnja sanatorijuma i modernih vila, otvaranje modernog kupatila, regulacija Vrnjacke reke, izgradnja mreže puteva, uredjenje parkova, kao i postavljanje modernog vodovoda i kanalizacije. U procvatu je zanatstvo i trgovina, pa su tako prema popisu iz 1933.godine u Banji postojale 133 zanatske i trgovacke radnje. Novi gradjanski sloj organizovao je bogat kulturni i društveni život, koji je podrazumevao balove, sedeljke, koncerte i izložbe.

Uvodjenje Zakona o banjama donosi strogu kategorizaciju pansiona i vila, kojih je bilo 257 u vreme popisa iz 1935.godine. Te godine Vrnjacka Banja je bila rekorder u ondašnjoj Jugoslaviji po broju turista, kojih je bilo preko 28 000.
Neposredno posle Drugog svetskog rata, u Banji je opao nivo usluga. To više nije bilo prestižno mondensko mesto, jer su vecinu gostiju cinili pacijenti koji su došli na lecenje o trošku države. Narednih decenija Vrnjacka Banja polako vraca nekadašnji nivo i prestiž, grade se novi objekti, organizuju se kulturni dogadjaji i svecanosti i konstantno se povecava broj posetilaca.
Danas u Srbiji na mapi ne samo medicinskog turizma, vec i rekreativnog turizma uopšte, Vrnjacka Banja s pravom zauzima najistaknutije i najznacajnije mesto.

Dobro došli u Vrnjačku Banju!

Program Simpozijuma je sledeći:

ZBRINJAVANJE KRITIČNO OBOLELIH I POVREĐENIH PACIJENATA U OKVIRU PRVOG SATA

OKRUGLI STO – TEME
1. „OTEŽAN DISAJNI PUT“
2. „HOSPITALNO ZBRINJAVANJE POLITRAUMA“
3. „AKUTNI KORONARNI SINDROM – DANAS I SUTRA“
4. „URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJSKOJ KARDIOLOGIJI I KARDIOHIRURGIJI“
5. „KRVARENJA IZ PROKSIMALNOG DELA DIGESTIVNOG TRAKTA „
6. „URGENTNA I KLINIČKA TOKSIKOLOGIJA – ZADACI MEDICINSKE SESTRE „
7. „ZBRINJAVANJE PACIJENATA U POLIVALENTNOJ HIRURŠKOJ JIL „
8. „INFEKTIVNE BOLESTI JUČE – DANAS – SUTRA”

PLENARNA PREDAVANJA
1. „SAVREMENE METODE STERILIZACIJE“
2. „OSNOVI INSTRUMENTIRANJA U JIL“
3. „PROGRAM POSVEĆEN LEČENJU HRONIČNIH RANA”

STRUČNE TRIBINE
1. „ANESTETIČAR SRBIJE – EVROPA I MI!? – ZAJEDNIČKI RAZVOJNI INTERES“
2. „UNAPREĐENJE SARADNJE OPERATIVNOG BLOKA“
3. „OBUKA PEDIJATRIJSKIH SESTARA ZA RAD U JIL U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJIE I SRBIJI“

WORKSHOP- RADIONICA
1. SMERNICE ZA KONTROLU INFEKCIJE I LIČNA ZAŠTITA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

STRUČNE SESIJE
1. ANESTEZIJA I REANIMACIJA
2. INTENZIVNA NEGA U HIRURGIJI
3. INTENZIVNA NEGA U INTERNOJ MEDICINI
4. INTENZIVNA NEGA U PEDIJATRIJI
5. POSTER PREZENTACIJE

STRUČNA KONFERENCIJA
“STANDARDI I PROTOKOLI ZBRINJAVANJA KRITIČNO OBOLELIH/POVREĐENIH
PACIJENATA U BOLNICAMA EU I MOGUĆNOST PRIMENE U BOLNICAMA SRBIJE”

STRUČNI SKUP SA PLENARNOM TEMATIKOM I PREZENTACIJOM PRAKTIČNOG RADA
„ZDRAVSTVENA NEGA STOME U JEDINICI INTENZIVNU NEGE“

PREDSTAVLJANJA PREDSTOJEĆIH SVETSKIH I EVROPSKIH KONGRESA
Članovi Međunsrodnih organizacionih komiteta IFNA i EfCCNae
1. SVETSKI KONGRES IFNA – 2010. – HAG – HOLANDIJA
2. EVROPSKI KONGRES EFCCNAE 2011 – KOPEHAGEN – DANSKA
3. SVETSKI KONGRES IFNA – 2012 – LJUBLJANA – SLOVENIJA

STRUČNO ISTRAŽIVANJE U FUNKCIJI PROFESIONALNOG RAZVOJA SESTRINSTVA
ANKETIRANJE UČESNIKA SIMPOZIJUMA NA TEMU: „KONTINUIRANA EDUKACIJA U SESTRINSTVU SRBIJE – NOVI TREND ILI SUŠTINSKA POTREBA“ – AKTUELNA SITUACIJA – POTREBE – ZNAČAJ – NEDOSTACI – ČINJENICE – OČEKIVANJA – UNAPREĐENJE
REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA PREDLOGOM MERA BICE OBJAVLJENI U ČASOPISU „IMPULS“ UINARS I PREZENTOVANI U OKVIRU STRUČNIH SUSRETA UINARS – NOVEMBAR 2010.

RADNI SASTANCI
1. UNAPREĐENJE REGIONALNE MEĐUNARODNE SARADNJE
2. SASTANAK INICIJATIVNOG ODBORA ZA FORMIRANJE UDRUŽENJA MEDICINSKIH SESTARA U ANESTEZIJI, INTENZIVNOJ NEZI I REANIMACIJI FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
3. SASTANCI ORGANIZACIONOG ODBORA, TEHNIČKOG ODBORA I SEKRETARIJATA UINARS

Upravljanje u zdravstvenom turizmu – neophodnost uvodjenja standarda

“Upravljanje u zdravstvenom turizmu – neophodnost uvodjenja standarda” biće glavna tema 21. Kongresa banja, koji će se održati od 18. do 20. maja u Vrnjačkoj Banji, najavio je danas Upravni odbor Udruženja banja Srbije.

Glavna i prateće teme skupa će se odnositi na standarde u medicini i nemedicini, nove trendovi u balneologiji, marketing i menadžment u zdravstvenom turizmu, menadžment turističkih destinacija i lokalnih turističkih organizacija, internet marketing, medijsku promociju zdravstvenog turizma.

Na kongresu će se razmatrati i ekologija i energetska efikasnost hidrogeološkog potencijala Srbije, kao i urbanizam i prostorno planiranje.

Predavači će biti domaći i inostrani stručnjaci, iz Slovenije i Madjarske, a očekuje se i potvrda od predstavnika Ministarstva turizma i Slovačke i Udruženja banja iz Bugarske i Rumunije.

Predvidjeno je da u radu kongresa aktivno učestvuju visoki funkcioneri fondova zdravstvenog osiguranja Nemačke i Austrije, koji će predstaviti uslove pod kojima se može očekivati dolazak pacijenata iz tih zemalja, na rehabilitaciju u naše banje.

Kongres će biti propraćen i izlagačkim delom, koji će biti organizovan u holovima Termomineralnog kupatila. Osim banja Srbije, predstaviće se i proizvodjači opreme za velnes i spa, hotelijerstvo i ugostiteljstvo.

- Međutim, pošto hotel raspolaže sa 160 ležaja i atraktivnom lokacijom na samoj promenadi, ubuduće će svi banjski gosti moći po povoljnim cenama da koriste smeštajne kapacitete u hotelu -

rekao je Karavesović.

Prema njegovim rečima, mogućnost smeštaja turista u tom hotelu poboljšaće ukupnu ponudu banje.

U hotelu Promenada pansion u dvokrevetnoj sobi košta 1.400 dinara, a u trokrevetnoj 1.260 dinara, kazao je Karavesović i dodao da se apartmanski smeštaj može rezervisati po cenama od 15 do 35 evra

Dobro nam došli!

Vaša Vrnjačka Banja

Sajam cveća i hortikulture, Vrnjačka Banja

VRNJACKA BANJA – Sajam cveća i hortikulture u Vrnjačkoj Banji, koji će okupiti tridesetak izlagača, počinje sutra i trajaće do 2. maja, najavila je turistička organizacija tog grada. Izložbeno-prodajni sajam održaće se na novom delu Vrnjačke promenade, ispred hotela “Breza”, a organizatori su Skupština opštine Vrnjačka Banja, banjska turistička organizacija i agencija “Tip”. “Pored toga što je Vrnjačka Banja poznata po svojim lekovitim izvorima, njen zaštitni znak su i cvetne rondele u centralnom vrnjačkom parku koje su utemeljili najpoznatiji baštovani tog doba, pa smo zbog toga odlučili da organizujemo ovu izložbu”, rekao je predstavnik Turističke organizacije Vrnjačke Banje Goran Karavesović. Sajam cveća i hortikulture organizuje se po 2. put, a radno vreme sajma je od devet do 19 sati.- Tanjug